Месец: април 2019.

Данас су ковачке радионице права реткост, а некада је овај занат био један од најцењенијих и без њега је живот на селу био незамислив.

Ученици III/3 ОШ „Доситеј Обрадовић“ из Сомбора и учитељица Мирјана Лазиница су посетили шездесет година стару ковачку радионицу Пашића у Бачком Моноштору. Децу су у ковачкој радионици дочекали осамдесет једногодишњи власник Адам и његов син Аца. Ватра, наковањ, маљ, чекићи, клешта, турпије и мех су одмах привукли дечију пажњу. Деда Адам, здрав и снажан човек у доброј физичкој кондицији као и сви прави ковачи, загрејао је комад метала док овај није постао довољно мекан и онда га по жељи обликовао на наковњу помоћу чекића. Ненавикнута на такву буку деца су ручицама поклопила уши и склонила се од варница, а њихове радознале и широко отворене очи пратиле су сваки ковачев ударац и промену у металу. Млађи ковач Аца је испричао да је са дванаест година постао шегрт у очевој ковачници и показао ученицима пољопривредне алатке настале у њиховој радионици: плуг, ашове, лопате, секире, грабуље, али су дечију пажњу привукле потковице. Није сваки ковач морао у исто време бити и поткивач, али Пашићи и данас успешно поткивају коње и показали су како то раде. Обзиром да је у Бачкој незнатан број ковача, коња су власници довели са удаљености од 50 км.

Данас имају много мање посла, јер је паора све мање и своје производе не продају на вашарима као некада, јер су производи добили својства серијског и конфекцијског рада. Жалосни су, јер наследника немају.

Крај Дечије недеље ученици 3/3 Основне школе „ Доситеј Обрадовић“ из Сомбора и њихова учитељица Мирјана Лазиница обележили су заједничким дружењем са ученицима Школе за децу са посебним потребама „Вук Караџић“.

Девојчице 3/3 су су учествовале у едукативној радионици „Животна станишта и животне заједнице“ коју је водила наставница Радмила Јокић. Изложени су били плакати различитих копнених и водених станишта и од ученика је тражено да их именују, наброје животиње које у њима живе и опонашају њихове звуке. Потом су подељени у четири групе по стаништима: ШУМА, МОРЕ, ЛИВАДА и САВАНА. Задатак је био да направе маске животиња тих станишта. Користећи бојице, фломастере, маказе и картон направили су маске ајкуле, хоботнице, рибе, рака, кита(група МОРЕ); вука, лисице, зеца, сове (ШУМА); жирафе, тигра, лава, зебре (САВАНА); зеца,

хрчка, бубамаре, паука (ЛИВАДА). На крају радионице, маске су „оживеле“! Деца су их ставила на главу и заједно са наставницама Радом и Јасмином научила кореографију уз музику Ајкулин плес.

Дечаци 3/3 су се на стадиону ФК „Жак“ такмичили у бацању вортекса, лопте у виду ракете. Нису били много разочарани слабијим резултатима, јер су ученици школе „Вук Караџић“ показали да су увежбени и спретни у бацању. Важно је било дружење, навијање и широки осмеси.

Велико ХВАЛА наставницима и ученицима школе „Вук Караџић“ и родитељима трећака који су учествовали у превозу деце. Вредна пажње је посета овој специфичној установи управо због социјализације деце, која се упознају са особама друкчијих способности. Овакво искуство ученика је на корист свима у заједници.

У Бачу и његовој околини налази се вредно културно и природно наслеђе. Најпривлачније место за сваког посетиоца јесте импозантна средњовековна тврђава у Бачу. Ово веома важно историјско место обишли су трећаци сомборске Основне школе „Доситеј Обрадовић“ са учитељицом Мирјаном Лазиницом. Утврђени замак је смештен на некадашњем речном меандру реке Мостонге и био је окружен водом, па се у давна времена у замак улазило преко покретних мостова. Изградњом канала Дунав – Тиса – Дунав испражњено је корито реке Мостонге. Ученици су, у пратњи локалног водича, обишли обновљену Донжон кулу, која има пет етажа, кружно камено степениште и музејску поставку археолошког материјала. Са Куле се пружао задивљујући поглед на непрегледну равницу и старе крововекућа у подрађу. У дворишту утврђеног замка у коме су се у време посете деце налазиле и кулисе за филм „Петкана“ по роману Љиљане Хабјановић Ђуровић, организована је ликовна радионица. Сваки ученик је пронашао место са којег је имао најлепши поглед на део тврђаве који је цртежом представио. Убрзо су настали цртежи на којима су оживели Донжон кула, пешачки мост, Кула капија,… У току рада обилазили су једни друге и давали сугестије и подршку за даљи рад. Изложбу насталих радова приредили су у етно-кући Дидин салаш, а наставници у пензији, гости радионице, су прогласили најуспешније, чији су аутори на дар добили књиге.

Бачка тврђава, као знаменити споменик културе, могао би бити место окупљања ученика основних школа из целе Србије, ликовних колонија, историјских секција, литерараца,јер деца показују велики интерес за овај вид наставе, а знања усвајају непосредно и лако. Позвани сте! Дођите!